Tag Archive | "Uratni kamen"

Sastav kamena u bubregu

Sastav kamena u bubregu

Sastav kamena u bubregu 

          Poznavanje hemijskog sastava kamena u bubregu predstavlja osnovu za savremeno lečenje.

Postoje dva glavna sastojka kamena : osnova ( matrkis) i kristali. Osnova predstavlja samo 2,5 % suve težine kamena, a ostatak čine kristali.

Osnova je izgrađena od jednog proteina male molekulske mase (64%), šećera (10%), citrata i ugljen dioksida.

Oko 90% kamena sadrži kalcijum, a 80% je izgrađeno prevashodno od kalcijumovih soli. Najčešći je kamen izgrađen od kalcijum oksalata i kalcijum fosfata ili mešavine ovih ( Tabela 1). Kad se radi o mešovitom kamenu vrlo je važno odrediti relativni sadržaj kalcijum oksalata i kalcijum fosfata.

Oksalatni kamen nastaje prevashodno u kiseloj mokraći. Kamen izgrađen pretežno od kalcijum fosfata nastaje u baznoj mokraći, kao posledica primarnog hiperparatireoidizma ili renalne tubulske acidoze.

 

Tablena 1.

Hemijski sastav kamena u bubregu

 

Kamen                                                                                                               %

Kalcijum oksalat   (u oko 40 % je zajedno sa kalcijum fosfatom)               65-70

 

Kalcijum fosfat                                                                                                15

 

Magnezijum amonijum fosfat                                                                        10-15

 

Mokraćna kiselina                                                                                           2-5

 

Cistin                                                                                                               1-2

 

Drugi (kantin i dr.)                                                                                       <1

 

 

Nije retka pojava oksalatnog kamena sa manjim sadržajem mokraćne kiseline. Ova vrsta kamena zaslužuje posebnu pažnju jer se može primeniti uspešno lečenje.

U 10-15 % obolelih prisutna je urinarna infekcija bakterijama koje razlažu ureju, a kamen je izgrađen od magnezijum amonijum fosfata.

U 2-5 % bolesnika otkrije se uratni kamen, a u 1-2% cistinski kamen.

Struktura kamena zavisi od vrste kristala i njihovog odnosa prema matriksu.

          Uratni kamen je obično mali, okrugao, glatke površine, sa koncentričnim prstenovima na preseku.

Oksalatni kamen je često mali, okreugao, u vidu grumena ili sa brojnim bodjlastim produžecim ( “bodljikavo prase” ).

Kamen koji nastaje zbog infekcije bakterijama koje razlažu ureju je obično veliki, oblika unutašnjeg sistema bubrega, tkz. koraliformni kamen.

Posted in Sastav kamena u bubreguComments (0)

Kamen u bubregu vrste

Kamen u bubregu vrste

 

Kamen u bubregu vrste 

Cistinski kamen

 

Cistinurija je retka nasledna bolest u kojoj bubrežni tubuli nisu u stanju da reapsorbuju dvobazne aminokiseline: cistin, ornitin, lizin i arginin.

Cistin je slabo rastvorljiv u kiselom urinu i može da dovede do formiranja kamena.

Nasleđe je recesivno i kamen se formira kod osoba koje defektni gen naslede od oba roditelja (homozigoti).

Osobe koje poseduju samo jedan defektni gen (prenosioci) izlučuju više cistina od zdravih osoba, međutim, ne stvaraju kamen. Ako se ožene dva prenosioca, šanse da će njihovo dete imati kamen je jedan prema četiri.

U opštoj populaciji jedan nosilac gena za cistinuriju sreće se na 600 osoba, a oboleli sa cistinurijom na 12000-20000 osoba.

 

Otkrivanje cistinurije

           Bolest se sreće kod dece i adolscenata, ređe kod odraslih osoba.

Kamen se otkrije obično u povodu bola (bubrežna kolika) ili komplikacija kamena (opstrukcija, infekcija, propadanje bubrežne funkcije).

Cistinski kamen, iako organski, prikazuje se na nativnom snimku zbog prisustva dvostrukih sumpornih veza u molekulu cistina.

Pojava kamena u bubregu kod braće i sestara može da usmeri dijagnozu.

Pojava šestougaonih kristala cistina u kiselom, koncentrovanom urinu ukazuje na cistinuriju.

Povećano izlučivanje cistina dokazuje se Brandtovom probom (cijanid-nitroprusidni test).

Dijagnoza se postavlja hromotografskom analizom aminokiselina mokraće.

Sprecijalizovane ustanove opremljene su posebnim aparatom – analizatorom aminokiselina koji izvodi komplikovano određivanje sadržaja pojedinih aminokiselina u serumu i urinu.

Dijagnoza se potvrđuje hemijskom analizom kamena koji može biti manji, ovalan i glatke površine, ili veći tako da ispunjava čitavu bubrežnu karlicu.

 

Uratni kamen

 

          Mokraćna kiselina je krajnji produkat metabolizma purina. Kod većine sisara, pod dejstvom enzima urikaze, slabo rastvorljiva mokraćna kiselina pretvara se u dobro topivi alantoin. Čovek ne poseduje urikazu.

 

Učestalost

 U Evropi, pa i našoj zemlji, 2-5% kamena je uratnog porekla. Nešto je veći procenat uratnog kamena (do 10%) u SAD, a značajno veći u Izraelu.

Kamen se najčešće otkrije u uzrastu između 30 i 50 godina, nešto češće kod muškaraca.

 

Uzroci i mehanizam nastanka

 

          Svako od nas je mogao da zapazi pojavu cigla-crvenog taloga mokraće nakon obilnog obroka mesa. To su kristali mokraćne kiseline koji su absorbovali mokraćni pigment.

Ipak samo mali broj osoba razvije uratni kamen.

Stvaranje uratnog kamena nastaje u stanjima povećanog izlučivanja mokraćne kiseline ili njene smanjene rastvorljivosti, najčešće u kiselom urinu.

 

Simptomi uratnog kamena

 Obično pacijenti izmokravaju kamenčiće godinama, često i više malih, žućkastih ili crvenkastih, okruglih, iz oba bubrega. Kamen koji ostane u bubregu može da poraste, ispuni bubrežnu karlicu i jednu ili više čašica.

Izmokravanje kamena može ali ne mora biti praćeno bolom (bubrežna kolika).

 

Dijagnoza uratnog kamena

 

Podaci iz istorije bolesti i kliničke slike mogu da ukažu na postojanje uratnog kamena:

 

- napadi bola – bubrežne kolike;

- ponavljano izmokravanje malih, ovalnih, žuto-crvenih kamenčića;

- postojanje gihta u porodici, ili rođaka sa bubrežnim kamenom;

- negativan nalaz na nativnom Ro snimku urotrakta;

- na infuzionoj urografiji postojanje defekta u punjenju bubrežne karlice, jedne ili više čašica ili uretera;

- povišen nivo mokraćne kiseline u serumu i povećano izlučivanje urinom.

Dijagnoza uratne litijaze potvrđuje se hemijskom analizom kamena.

 

 

Kalcijumski kamen

 

          Kalcijum ulazi u sastav oko 90% kamena u bubregu, kao osnovni element ili samo pridodat taloženjem na već formirani kamen Inače kalcijum čini osnovu sastava 70-85% kamena.

Većina obolelih koji formiraju kalcijumski kamen ima sledeće poremećaje: idiopatsku hiperkalciuriju (30-35%), hiperurikozuriju (25%), primarni hiperparatireoidizam (5-8%), renalnu tubulsku acidiozu (3-4%), zapaljivu bolestcreva (3-5%), spužvasti bubreg (1-5%) i dr.

Izlučivanje povećanih količina kalcijuma (hiperkalciurija) je važan faktor za nastanak kamena. . Pacijenti sa kamenom obično imaju urin koji je zasićen kalcijum oksalatom ili kalcijum fosfatom. Osobe sa poponavljanim kamenom imaju smanjenu količinu inhibitora kristalizacije (pirofosfata i kiselih mukopolisaharida) što omogućuje da se kristali kalcijuma talože i formira kamen.

Povećano izlučivanje kalcijuma ređe je posledica visokog nivoa kalcijuma u serumu (hiperkalcemija), a mnogo češće se sreće pri normalnom nivou serumskog kalcijuma.

Dve slabo rastvorljive soli kalcijuma ulaze u sastav kamena: kalcijum oksalat u oko 70% kamena i kalcijum fosfat u 50% kamena. Mali kamenčići koji se obično izmokre spontano sastavljeni su uglavnom od kalcijum oksalata, dok su krupniji većim delom sastaqvljeni od kalcijum fosfata.

Kalcijumski kamen može da se javi u bilo kom uzrastu ali je najčešći kod osoba između 30 i 50 godina.

Kamen se može javiti samo jedanput u životu ili se može obnavljati. Iskustvo pokazuje da se 75% kamena obnovi unutar 10 godina.

 

Oksalatni kamen i hiperurikozurija

 

Opisana je relativno česta pojava oksalatnog kamena koji sadrži mokraćnu kiselinu Čak 25% kalcijumskog kamena može se svrstati u ovu grupu.

Povećano izlučivanje mokraćne kiseline (hiperurikozurija) kod ovih pacijenatamože biti posledica povećanog unosta hranom ili nastati u metabolizmu purina u organizmu.

Ono što je posebno značajno to je da je smanjenje izlučivanja mokraćne kiseline praćeno značajnim smanjenjem formiranja kamena.

Inače ovaj oblik kamena sreće se češće kod muškaraca, u četvrtoj i petoj deceniji života, vrlo je aktivan, sa ozbiljnim posledicama.

Oko 10% pacijenata ima idiopatsku hiperkalciuriju.

Smatra se da ovaj kamen nastaje usled povećanog stvaranja jezgra i agregacije kristala kalcijum oksalata u prisustvu povećane koncentracije mokraćne kiseline i urata.

Vrlo često ovaj kamen ne daje tegobe, a otkrije se u povodu komplikacija (opstrukcija, propadanje bubrežnog parenhima).

Stoga lečenje mora biti blagovremeno. Pored dijete siromašne u purinima, posebno dobre rezultate daje primena alopurinola.

 

Posted in Kamen u bubregu vrsteComments (0)